Manastir Mileševa (XIII vek)

Često se kaže da je Prijepolje izraslo u krilu manastira Mileševe, zadužbine kralja Vladislava, sina kralja Stefana Prvovenčanog. Podignuta je u Raškom stilu tokom 1218. i 1219. godine, u pitomini doline oko 5 kilometra od ušća Mileševke u Lim. Budući da je to bila zadužbina kralja Vladislava, i sam je tu sahranjen.

U manastirskoj crkvi, 1377. godine za kralja Srbljem i primorjem krunisan je Tvrtko I Kotromanić, sestrić Cara Dušana. Stefan Vukčić Kosača se u njoj 1446. godine proglasio „hercegom od svetog Save“, po čemu je Hercegovina dobila ime.

Ko je podigao manastir Mileševa

Manastir Mileševa je zadužbina kralja Vladislava, sina kralja Stefana Prvovenčanog. Podignut je u Raškom stilu tokom 1218. i 1219. godine.

U nedrima blagorodne i lepotama izdašne planine Zlatar tokom istorije su svoja naselja gradili stari Grci i Rimljani, a u plodovima njene nestvarne prirode uživali su i pojedini članovi kraljevske porodice Nemanjić, koji su na padinama ove planine, tokom XIII veka podigli i svoju zadužbinu, manastir Mileševu.

Manastir Mileševa Mošti

U manastiru Mileševa pohranjene su mošti samog Vladislava, ali i kralja Vladimira, a ovo je bio i mauzolej Svetog Save

Vekovima je ovaj manastir bio duhovni, ali i kulturni, obrazovni i politički centar čitave Raške, i stoga su baš ovde legitimitet svojoj vlasti tražili i našli i Tvrtko I i Stefan Vukčić Kosača, pa se za Mileševu čvrsto vezuje i istorija Bosne i Hercegovine. U ovom manastiru pohranjene su mošti samog Vladislava, ali i kralja Vladimira, a ovo je bio i mauzolej Svetog Save, čije su mošti Turci odavde preneli da bi ih spalili na tadašnjoj periferiji Beograda – na mestu gde je sada Hram Svetog Save.

Freske Manastira MIleševa

Manastir Mileševa predstavlja i pravu galeriju srpskog srednjevekovnog slikarstva i ujedno je bio i dom prve štamparije, tako da najveće blago manastira čine njegove izuzetno očuvane freske i velika biblioteka.

Beli Anđeo Mileševa

Beli Anđeo Gavrilo, deo veće kompozicije lik je koji je srpsko stvaralaštvo postavio u sam vrh evropske i svetske srednjevekovne umetnosti. Interesantno je da je ovo i prvi lik koji je „preleteo“ Atlantik 23. jula 1962. godine. Ova freska je prvi podatak poslat iz Evrope u Ameriku putem satelita, pa se može reći da je te godine Evropa ovu fresku prihvatila kao jedan od svojih simbola i zaštitnih znakova.

Opise i slike smeštaja u Konacima Manastira Mileševa možete pogledati OVDE.

Pristupačnost za decu: 100/100

Parking: Besplatno/Lako ga je pronaći