Banja Koviljača Banja Koviljača, Zapadna Srbija

Banja Koviljača

Banja Koviljača je jedna od najlepših i najstarijih banja u Srbiji. Nalazi se u Zapadnoj Srbiji, ušuškana između planine Gučevo i reke Drine. Deo je Podrinja u čijoj blizini su brdoviti Jadar, brežuljcima isprekidana Pocerina i planina Cer, te plodne mačvanske ravnice.

Prvi pisani izvori o Banji Koviljači, za koje se smatra da su ga posećivali i u njegovim blagodetima uživali još i Rimljani, datiraju iz 1533. godine, i svedoče o tome da je veliki broj ljudi dolazio kako bi se lečio i ublažavao svoje tegobe. Prva zgrada za smeštaj pacijenata i sa pravilima kako lekari o njima treba da vode računa sagrađena je 1858. godine. Upravo se ta godina uzima kao vreme početka lečilišne tradicije Banje Koviljače.




Krajem XIX veka počinje intenziviji razvoj naselja: grade se velelepna zdanja, luksuzni hoteli i vile, a pored toga što postaje pravo moderno lečilište, za to doba, postaje i mesto gde se rado sreću i susreću sprski velikani i poznate ličnosti toga doba.

Neki od najuglednijih, koji su se lečili, ili posetili ovo lečilište u različito vreme su Vožd Karađorđe, Vuk Stefanović Karadžić, Dostiej Obradović i drugi. Na raskošne balove koji su se u banji organizovali dolazio je i kralj Aleksandar Karađorđević, a širom Srbije počinju je nazivati Kraljevskom banjom.




Kralj Petar I Karađorđević 1908. godine uz svoju rezidenciju podigao, tada savremeno, sumporno kupatilo, koje danas nosi naziv Kupatilo kralj Petar I i predstavlja jedno od važnijih znamenitosti Banje Koviljače. Termomineralna voda, koja se u banji koristi u terapijske svrhe, crpi se sa dubine od 67 metara, i temperatura joj je 29.1˚C i poseduje visoku koncentraciju sumpora.


Legende koje se vezuju za Banju Koviljaču

Koviljača se nije oduvek tako zvala. Poznato je da je prvobitno, narodsko, a može se reći i prikladno, ime ovoj banji bilo Smrdan banja, ili Smrdan bara, zbog neprijatnog mirisa koji se širi od sumporovite vode.




Legenda o Vidi i Koviljki

Postoje brojne legende o tome zašto je baš ime Koviljača zamenilo dotadašnji naziv, a Vuk Stefanović Karadžić je zabeležio ovu, po kojoj je neki bogati otac ostavio svojim kćerima Vidi i Koviljki puno novca sa željom da ga iskoriste kako bi učinili neko dobro svom narodu. Vida je odlučila da sagradi grad na obližnjoj planini koji je nazvan Vidojevica, a i Koviljka je takođe sagradila grad u podnožju Gučeva. Grad se navodno zvao Koviljkin grad.




Interesantno je da su zaista pronađeni ostaci grada za koji se pretpostavlja da su ga sagradili Rimljani, na obližnjem brdu Gradac, koji, najverovatnije zbog legende nosi ime Koviljkin grad. Ovaj lokalitet, međutim, nije dovoljno istražen. Koviljkino ime, vezano je i za samu banju, jer se, kako kaže predanje, napila ”smrdljive”, ali lekovite vode, što su kao primer sledili seljaci iz okoline i tako otkrili da voda ima lekovita dejstva.


Legenda o konju

Postoji još jedna priča o tome kako su ljudi postali svesni moći ove vode da leči i rehabilituje, a to je legenda o konju. U davna vremena je ovuda prolazio neki trgovački karavan i zaustavio se pored izvora tople vode i crnog mulja. Kada su se odmorili, nastavili su, svi, izuzev umornog i, naizgled bolesnog konja, koji nije mogao dalje.


Trgovci su ga ostavili tu, misleći da im je beskoristan jer će uskoro sigurno uginuti. Međutim, kada su se u povratku vraćali istim putem, na njihovo veliko iznenađenje, konj je mirno pasao travu zdrav i osvežen, kao da se podmladio.


Banjski park

Banjski park je jedan od simbolja Banje Koviljače i svakako jedna od stvari koje je čine posebnom i izuzetnom. Po veličini je čak drugi u Srbiji, a zajedno sa okolnom park – šumom, prostire se na 40 hektara. Napravljen je po uzoru na zapadnoevropske parkove, kružnog oblika, prelepo uređenih aleja, sa 80-ak vrsta drveća i divnim cvetnim aranžmanima i, kao šlag na torti, sa velikom centralnom fontanom koja uvećava lepotu ovog zelenog prizora.


Atmosferi nekih prošlih vremena doprinpse i predratne luksuzne Vile Hercegovina, koja je nekada bila dečje odeljenje, a sada je renovirana i prilagođena kako za male goste tako i za odrasle i Vila Dalmacija, zdanje iz perioda srpske monarhije. Među značajnije vile, kako zbog svoje arhitektonske, tako i zbog svoje istorijske vrednosti, ubrajaju se i Beograd, Bosna, Koviljača, i druge.




Zanimljiv je podatak da su sve staze u parku nekada bile posute žutom rizlom, tako da su, gledane sa visine, podsećale na kraljevu krunu. Smatra se da su za vreme Drugog svetskog rata neke od njih namerno zatrpane.


Centralno banjsko zdanje – Kur salon (1932.)

Kur salon je još jedno banjsko zdanje, poznato po svojoj arhitektonskoj, ali i istorijskoj i kulturnoj vrednosti, koje često na razglednicama i u monografijama predstavlja ovo mesto. Ovu građevinu interesantnog izgleda podigao je 1932. godine kralj Aleksandar Karađorđević. Projektovali su ga arhitekte Dragutin Maslać, Milan Mnić, Nikolaj Krasnov i Jovanka Bončić Katerinić, a po ugledu na bečki Kur salon.


Od početka joj je namena bila razonoda i zabava bogatih i znamenitih gostiju banje. U okviru Kur salona, prostorije koje se izdvajaju su: svečana sala, odnosno plesna dvorana, restoran sala, pansion sala, dva ovalna i dva okrugla salona, dve letnje terase i drugo. Zanimljiv je podatak da je upravo u ovom salonu otvorena prva kockarnica na Balkanu.


Pristupačnost za decu: 100/100

Ocena: 92/100

Parking: Besplatno/Lako ga je pronaći

Autor teksta: www.obidjisrbiju.com
Autof fotografija: NS

Tags: kraljevska banja, banja kralja petra I karađorđevića, banja sa termalnom i sumpornom vodom, smrdan banja, koviljkin grad, banje na zapadu srbije, kur salon, planina gučevo, banja u blizini loznice i drine