Reka Pek
Zlatonosni Pek! Ono najinteresantnije vezano za ovu reku svakako je u vezi sa hemijskim simboilom Au. Ali, pre nego što pređemo na priču o ljuspicama zlata koje ova reka zajedno sa peskom, muljem i šljunkom nosi sa sobom, prvo osnovni podaci o ovoj najvećoj reci jugoistočne Srbije. Nastaje u podnožju Crnog Vrha, a uliva se u Dunav kod Velikog Gradišta i ukupno prelazi 124 km. Bogata je ribom, najviše klenom i skobaljima, a kada je vodostaj Peka visok, dosta bele ribe dolazi i iz samog Dunava.
Ah, to zlato… Pek je gotovo oduvek grozničavo privlačio one koji tragaju za ovim dragocenim elementom, a postoji i legenda koja kaže da su i drevni Argonauti dolazili ovde u potrazi za zlatnim runom. Stari zapisi kazuju da su Rimljani prvi eksploatisali zlato, a to je posebno bilo aktuelno u vreme cara Hadrijana, u II veku. Veruje se da je ovde veliki broj rimskih robova, uz pomoć ovčijih kožuha, sakupljao zlatne čestice.
Pek je naravno bio zanimljiv i srednjevekovnim srpskim vladarima, da bi pred kraj XIX veka nastali i prvi specijalni bageri za izvlačenje zlata iz ove reke. Najveći bager proradio je početkom 30-tih godina prošlog veka u selu Neresnica, u blizini Kučeva. To je bio po veličini drugi bager te namene u svetu, odmah iza bagera britanskog kralja u Indiji. Kupilo ga je akcionarsko preduzeće u kojem je kralj Aleksandar Karađorđević bio većinski vlasnik. Bager je proradio 12. oktobra 1934. godine, samo tri dana posle atentata na kralja u Marseju. Prema dostupnim arhivskim podacima ovaj bager je iz reke Pek vadio oko 30 kilograma čistog zlata mesečno. Ako se zna da je radio sve do sredine 1955. godine, slobodna procena je da je za svo to vreme iskopao više od 7 tona zlata!
Zahvaljujući napredovanju tehnologije, ali i zbog veće produktivnosti, u drugoj polovini XX veka, prešlo se na dobijanje zlata industrijskom preradom rude bakra, dok je eksploatacija zlata ispiranjem gotovo potpuno zamrla. Danas samo nekolicina ljudi poznaje ovaj stari, tradicionalni način ispiranja zlata, koji se u suštini zasniva na veštom korišćenju jednostavne drvene posude zvane Ispitak. Ova posuda je ovalnog oblika, najćešće od topole ili nekog drugog mekanog drveta. Činjenica je da se ispiranje zlata pomoću Ispitaka može vrlo lako naučiti, ali koliko god da ste u ovome vešti, ipak veliku ulogu u tome da li ćete naći zlato ili ne, ima sreća.
