Planina Kosmaj

Ako ste iz Beograda i okoline, ili Šumadije, onda Vam je planina Kosmaj verovatno poznata kao savršeno mesto za odlazak na dnevni izlet ili vikend turu. Ako ovu aktivnost do sada niste praktikovali, spremite se, i već sledeći vikend posetite ovu vazdušnu banju i jednu od najpitomijih planina u Srbiji. Imaćete šta da obiđete, upoznate malo istorije i nadišete se čistog vazduha.

Veruje se da naziv planine Kosmaj dolazi od keltske reči ''cos'', što znači šuma i predindoevropske reči ''maj'' koja znači planina. Inače, u rimskoj epohi, Kosmaj je bio značajno rudarsko središte, a ruda gvožđa iskopavala se i pre dolaska Rimljana. Uz to, postoji i priča da je nekada Kosmaj bio spojen sa Avalom, i da su ove dve planine činile poluostrvo u Panonskom moru. Koliko je ovo istinito, ostaje da sami procenite.

Planina Kosmaj locirana je južno od Beograda (nekih 60-ak km), nalazi se u okolini Sopota i Mladenovca, i posle Avale, ovo je najniža planina u Šumadiji. Njen najviši vrh doseže 626 metara, a ima ukupno tri vrha koji se ističu: Mali, Goli i Rutavi. Strmije strane Kosmaja su obrasle šumom, pretežno bukovom i hrastovom, a ponegde i četinarskom.

Za ljubitelje šetnji i uživanja u prirodi, bitna informacija je da na padini Kosmaja koja se spušta ka Sopotu, postoje jasno ugažene staze koje su prohodne i bez problema se mogu koristiti. Takođe, duž puta koji vodi ka vrhu, na nekoliko mesta postavljena su odmarališta sa drvenim klupama i stolovima, a tu su i mesta predviđena za pravljenje roštilja. Uz to, Kosmaj je i poznata destinacija na biciklističkoj mapi Srbije.

Što se istorijskih zanimljivosti na Kosmaju tiče, na vrhu Mali Vis dominira spomenik, delo vajara Vojina Stojića i arhitekte Gradimira Medakovića. Ovaj spomenik podignut je 1971. godine, i to u čast palim borcima Kosmajskog odreda u Drugom svetskom ratu. Do njega vodi šumska staza u kombinaciji sa stepenicama, a veliki uređeni plato oko spomenika daje mu dodatno na veličini i lepoti.

Pored spomenika borcima Kosmajskog odreda, na Kosmaju postoji i jedna spomen kosturnica na Belom kamenu. Ona je udaljena oko 1 km od spomenika, i nalazi se praktično ispod Vidikovca, odnosno drvenog tornja, na koji se posetioci mogu popeti i uživati u fenomenalnom pogledu na Šumadiju. Ova spomen kosturnica podignuta je ratnicima Timočke divizije koji su pali u borbama za odbranu Beograda 1914. godine.

Na Kosmaju se nalaze i dva važna manastira koje svakako treba obići. U pitanju su manastiri Tresije i Pavlovac, koji su važan deo kulturno-istorijskog nasleđa ovog kraja. Za manastir Tresije veruje se da je osnovan još 1309. godine, u vreme kralja Dragutina, a ono što se ipak pouzdano zna, je da je konak za ovaj manastir položila kneginja Jelisaveta Karađorđević, 1991. godine. Takođe, ovde se, pod pokroviteljstvom manastira održavaju manifestacije ''Pod lipama'' i ''Dani Milovana Vidakovića'', a septembra 2009. obeleženo je i sedam vekova postojanja manastira Tresije. Manastir je jasno obeležen i ispred njega postoji veliki parking.

Manastir Pavlovac dobio je ime po potoku pokraj koga se nalazi. Smešten je u selu Koraćica, a ktitor mu je despot Stefan Lazarević. Inače, ovaj manastirski kompleks sastojao se od crkve posvećene Svetom Nikoli, konaka na južnoj strani i zgrade koja je najverovatnije bila letnjikovac despota Stefana Lazarevića.

Manastir Pavlovac sagrađen je krajem XIV veka, a interesantna činjenica je da je baš ovde srpski patrijarh Arsenije III Čarnojević služio jednu od poslednjih liturgija pred prelazak sa narodom u Ugarsku 1690. godine. Do ovog manastira vodi magistralni put, a zatim se u selu Koraćica skreće na manji i uži seoski put (postoji tabla kod ovog skretanja za manastir), koji se može preći kolima ili peške. Ako se odlučite da do manastira dođete kolima, znajte da može biti poteškoća u mimoilaženju sa automobilom iz suprotnog pravca, jer je ovaj put prilično uzak.