Destinacije :: Zapadna Srbija ::

Divčibare apartmani hoteli vile Srbija 2017

Priča o ovoj planini nema srećan početak. Legenda kaže da joj je ime nastalo tako što se jedna mlada devojka, čobanica gonjena zlom sudbom udavila u reci zloslutnog imena koja tuda protiče, Crnoj Kamenici. Visoravni su potom meštani nadenuli ime Devojačke bare, što je kasnije preraslo u Divčibare, u znak sećanja na nju, ali i u znak upozorenja da čovek treba da bude pažljiv kada se hodi planinom, čak i ako, kao Divčibare, nije divlja, već pitoma i blaga. Ali, često se dešava da priče koje nemaju srećan početak, imaju srećan kraj. Tako je danas ova visoravan poznato odmaralište, letovalište i zimovalište, obučeno u prelepu prirodu i kristalne vode, voljeno i čuvano.

divčibare20

Gde se nalaze Divčibare

Divčibare, na nadmorskoj visini od 980 metara je visoravan i turistički centar koji je u sastavu planine Maljen. Nalazi se u zapadnoj Srbiji, u Kolubarskom okrugu, na oko 110km od Beograda i 38km od Valjeva. Njeni slikoviti pejzaži neraskidivo su, pored Maljena, povezani sa planinama: Medvednik, Jablanik, Povlen i Suvobor. Sa visova koji okružuju Divčibare i štite ga od jakih vetrova pružaju se nezaboravni vidici na delove masiva Maljena, druge planine i, naročito po lepom vremenu, na neke udaljene krajeve Srbije.

divčibare15

Kratka istorija Divčibara

Prvi put ovu lepoticu i njene čari pominju Turci još 1476. godine u svom opisu smederevskog sandžaka. Njene divote i blagotvornost zapazio je i srpski knjaz Miloš Obrenović, i mora da mu je prirasla za srce budući da krajem XIX veka otkupljuje celu visoravan i sve objekte na njoj. Često ju je posećivao, obilazio i nadgledao čobane i zemljoradnike. U blizini Gospodarskih koliba gde je odsedao i odmarao se bio je izvor hladne planinske vode koji je kasnije, njemu u čast nazvan, Miloševa česma. Ipak, moralo je proći još oko 100 godina da bi se u Valjevu, 1925. osnovalo „Zdravstveno društvo Divčibare,“ od kada polako počinje razvoj ovog turističkog mesta.

divčibare8 divčibare6

Klima Divčibara – Vazdušna banja

Na Divčibarama je klima mešovita. Prepliću se klimatski uticaji panonske, morske i karpatske klime. Prosečna temperatura je oko 18 stepeni, a jesen toplija od proleća. Zbog ovih karakteristika kao i nezagađenosti, umerene nadmorske visine i svojstava vazduha, ova planina se smatra jednom od najkvalitetnijih i najpoznatijih vazdušnih banja u Srbiji. Boravak na njoj doprinosi lečenju bronhijalne astme, bronhitisa, i pneumonije, tako da ovo mesto slovi i za jedno od najboljih mesta za rehabilitaciju u Srbiji.

divčibare17

Prelepa priroda

Divne rascvetale livade i proplanci, primamljivi mirisi raznoraznog bilja i trave, sastavni su deo Divčibara, a cvetovi koji se posebno izdvajaju su vresak, kaćun i lincur. Krajem aprila javlja se kruna svih ovdašnjih planinskih cvetova – narcis. Maljen, koji se od Divčibara ne može odvojiti, obiluje četinarskim šumama kao što su beli, crni bor, jela, smrča, kleka i planinski bor. Od listopadnog drveća na Maljenu su najzastupljenije breza i bukva, crni i beli jasen, hrast, cer i božikovina ili zelenika.

divčibare1

Na ovoj planini nalazi se i najveća tresava u Srbiji, svojevrstan eko sistem iz kog se može saznati istorija prirode na ovim prostorima. Takođe su zastupljeni i jestivi plodovi šuma, kao što su gljive, šumska jagoda, divlja malina i kupina. Od svih je najinteresantnija borovnica, koja raste u vidu žbunja, najviše u šumama bukve i jela. Takođe, ovde se može naći i mnogobrojno lekovito bilje: hajdučka trava, pelin, velebilje, matičnjak, majčina dušica, itd.

divčibare3

Životinjski svet

Žiotinjski svet planine je tipično šumski, a najvažniju vrstu predstavlja srna. Tu su i zečevi, veverice, divlje svinje koje se ponovo pojavljuju, kune belice i kune zlatice. Ni bogatstvo ptica nije zanemarljivo, rasprostranjena je jarebica kamenjarka, šareni detlić, seoski detlić, kreja i planinski slavuj.

zivotinje

Najviši vrhovi Divčibara

Do svih divčibarskih vrhova postoje uređene i obeležene planinarske staze, različitih težina i uspona. Uspon do njih omogućiće pustolovima i ljubiteljima zdravog života, ne samo dobru formu i čista pluća, već i brojne poklone za oči i dušu otelovljene u čarima magične prirode.

divčibare4

Crni vrh (1098 mnv)

Najviši vrh je na nadmorskoj visini od 1105 metara, a vrhovi koji ga okružuju su Crni vrh, drugi vrh Maljena po visini, na 1098m nadmorske visine. Pogled sa njega je spektakularan i mogu se videti mnoge druge srpske planine.

crni vrh

Paljba (1051 metar)

Tu je i Paljba na 1051 metar, na čijem vrhu se nalazi letnjikovac, gde uporni penjači mogu uživati u zasluženom predahu.

paljba

Golubac (1050 mnv)

Golubac je na 1050 metara nadmorske visine, odakle se vide sela valjevskog kraja. Vrh je dobio ime po divljim golubovima kojih su nekada bile pune obližnje šume.

golubac

Velika pleća (1036 mnv)

Još jedan prelepi vidik pruža se sa vrha Velika pleća, na 1036m nadmorske visine, a posmatran sa drugih maljenskih vrhova liči na gromnu plećku, po čemu je i dobio ime. Pod njim se kovitlaju vode Crne Kamenice, čiji se žubor sa vrha jasno čuje.

velika pleća

Ljuti krš (962 mnv)

Tu je i Ljuti krš, koji je po mnogima najzanimljiviji deo Divčibara, na 962 metara nadmorske visine, a put ka ovom vrhu prolazi kroz rezervat Crna reka.

ljuti krs

Četri rezervata prirode

Zbog svojih izuzetnih odlika, kako biljnih, tako i životinjskih, na ovoj planini postoji čak četiri rezervata prirode i to su:

divčibare19 divčibare18

Rezervat prirode Crna reka

Crna reka koja obuhvata površinu od oko 60ha. Mesto ovog rezervata je kraj izvorišta istoimene reke, a posebno se ističe po neobičnim reljefnim karakteristikama, koje uključuju i kanjon oko ove reke.

crna reka1

Rezervat prirode Čalački potok

Čalački potok ne prostire se na velikoj površini, samo na 3ha, međutim, veoma je važan zbog retkih vrsta drveća, kao što su jele i bukve, sa mestimičnim stablima breze, smrče, belog i crnog bora i jarebike, stabala koja predstavljaju pravu prirodnu retkost na ovom području, i koja svakako valja sačuvati za buduća pokolenja.

čalački potok

Rezervat prirode Zabalac

Zabalac je takođe značajan zbog retkih šuma breze. Prostire se na 11ha i nalazi se kraj izvora Bele Kamenice.

zabalac

Rezervat prirode Vražji vir

Vražji vir obuhvata 29ha mešovitih šuma koje se sastoje od belog bora, breze, bukve, jarebike, hrasta kitnjaka i drugih vrsta. Nalazi se na padinama vrha Velika pleć.

vražiji vir

Divčibarske rečice

Kroz Divčibare protiče Crna Kamenica, reka koja izvire na nekoliko mesta ispod istočne strane vrha Golubac. Protiče između maljenskih visova, i u Tometinom polju se spaja sa Belom Kamenicom, postajući samo Kamenica, koja se kasnije uliva u Zapadnu Moravu.

crna reka2

Vodopad Skakalo (visok 20 metara)

Ovaj predeo obiluje mnogobrojnim izvorima, potocima i rečicama. Jedna od najzanimljivijih je rečica Manastirica sa svojim impresivnim vodopadom visokim oko 20m, koga meštani zovu Skakalo. Možda je, ipak, najinteresantnija činjenica vezana za ovaj vodoskok, to što u toku hladnih zimskih meseci biva zaleđen. Led koji se formira obično je veoma izdržljiv, pa Skakalo predstavlja savršen izazov za sve alpiniste i one koje posebno uzbuđuje penjanje po ledu.

skakalo1

Pored Manastirice, reke koje presecaju ove krajeve i kao pravi damski nakit ukrašavaju njegove pejzaže su Krčmarska, Bukovska reka, Kozlica i druge. Od izvora na ovoj planini čuveni su: Čubrica, Hajdučka česma, Studenac, Markovi čanci i Žujan.

skakalo2 skakalo3

Hram Svetog Pantelejmona

U centru Divčibara je i Hram Svetog Pantelejmona, pored koga je izgrađen i konak u kome se nalaze knjižara, čitaonica, kao i konferencijska sala. Svakog 9. avgusta na dan Svetog Pantelejmona crkva organizuje liturgiju kojoj prisustvuje veliki broj ljudi. Izgrađena u skladu sa lokalnom tradicijom gradnje crkvi brvnara, prilagođenih oštrim zimama i prirodnom okruženju.

crkva1

Ovo zdanje sagrađeno je u sklopu crkveno kulturnog centra Divčibare. U crkvi se nalazi i važna relikvija, vozduh (prekrivač svetih darova i moštiju) Svetog Vasilija Ostroškog, koji je divčibarskom hramu darovao starešina manastira Ostrog.

crkva2

Ski centar Divčibare

Zima na Divčibarama traje četiri meseca i ima dovoljno snežnih padavina da bi ova visoravan vremenom postala jedno od popularnih skijališta u Srbiji. Divčibare su kao skijaški centar veoma razvijene i na njima se nalaze uslovi za sve vrste skijaša – od početnika do profesionalaca.

skijanje

Najpoznatija i prva oformljena staza dugačka je oko 800 metara i spušta se niz severnu padinu Crnog vrha. Ima žičaru i osvetljenje koje omogućava skijanje i tokom kasnih večernjih časova.

staza srednja

Druga staza se nalazi u blizini, kraća je, ali zahteva znatno veće znanje i umeće, te je pogodna za iskusne skijaše. Ima dvosednu žičaru.

velika staza

Tu su još tri staze za manje iskusne skijaše, ali i decu, koja su prilično česti gosti ove planine, budući da na njoj ima puno odmarališta, i centara za rekreativnu nastavu. Šta više, ponekad se ova planina i naziva „dečjom“. Tokom letnjeg perioda takođe postoji veliki broj sportskih i rekreativnih sadržaja koji će zadovoljiti svačiji ukus i afinitete. Neki od njih su: tereni za tenis, košarku, rukomet, golf i mini golf, kao otvoreni bazeni i drugi.

mala staza

Zabavna manifestacija „Beli narcis“

Tokom godine na ovoj planini se organizuju brojne kulturne i zabavne manifestacije i događaji. Najpoznatija među njima je „Beli narcis“, u okviru koje se prelepe devojke iz valjevskog kraja i okoline takmiče za titulu najlepše među njima, a koncerti poznatih pevača i grupa najčešći su prateći program. Od skoro je u ovu manifestaciju ukljčeno i izvođenje brojnih dečjih predstava.

Lokacija na mapi

Smeštaji - Divčibare
Rent-A-Car - DivčibareIzleti/Ekskurzije - Divčibare





Drugi gradovi Zapadna Srbija